Увек сам их имао; од тренутка, у другом или трећем разреду гимназије (када ми је поклоњен један роковник у кожном повезу) (можда од 1967. године;или 1968?). нисам сачувао тај роковник.
Стотине других јесам.
Фотографски апарат нисам имао дуго. Фотографски апарат и камера много боље памте, и дуже.
Неколико правих албума сам направио после своје тридесете. Аматерских покушаја и кратких видеа направио сам на стотине.
Једна фотографија вреди више од 777 речи!
Филмови, и кратки и дуги, аматерски и дуги, бољи су од арчења речи поготово уметника који се не разумеју у "природну уметност", чувају слике као документа. Чувају их од заборава и лудака који воле да се играју динамитом, уопште експлозивом, ратом, уништавањем свега. Па, и континуитета... постојања живог света, живих бића и скелета покојника. Земља је бољи чувар свега од...
Да станем ту... Да се зауставим на време?...
14. !0-2025 , око 13 ч.
Нема коментара:
Постави коментар
Неумесне и вулгарне коментаре, који немају благе везе са постом - бришемо, без пардона.