Волео бих да се одселимо одавде, у неки планински крај на Хелму близу мора, не близу обале морске. Близу шумске речице, потока који не пресушује преко године. Где ласте радо праве своју колонију, гнезда.
Где су уобичајени и овакви призори.
Нисам икона. Не бих волео да то постанем ни после свог упокојења. Бог је праведан и на Њему све стоји. Нека буде како Он одлучи. Све што ми је послао било је одређено, и учинило је да ме уобличи, учврсти и омекша...Подупре и натера ме да се замислим на много чему.
Бог ме је излагао тешким искушењима; анђели су ме, рекао бих, чували, упућивали.Не један. Можда кроз време више од седам? Као код великог шпанског песника РАФАЕЛА АЛБЕРТИЈА (Ел Пуерто де Санта Марија, Кадис 1902 - Ел Пуерто де Санта Марија, 1999): Угљени Анђео, Завидљиви Анђео,Глупи Анђео, Грамзив Анђео, Неми Анђели, Добар Анђео... Тај последњи (Добри Анђео)
...Онај што је замирисао тишину
својим косама.
Да пробије пут милине
и светлости у мојим грудима,
не жалећи ме,
да душу моју учини пловном.
(147 стр. "ГВАДАЛКИВИРОВ ПЛЕС / АНТОЛОГИЈА шпанске поезије 20. века - избор и предговор Милоје Дончић. - РЕВНИТЕЉ, Ниш, 2025,258 СТР.; 20 цм)
Интернет повезује многе људе, али он постаје све више грдно позориште свега и свачега, па и злоупотреба најгорих врста.
Није на мом десном рамену само тај Албертијев Добри Анђео, већ је ту и један број Немих Анђела, и оних Грамзивих Анђела, који долећу у јатима као гладни пеликани.
Уживам као човек који је оставио за собом 75. годину живота, читајући ову изврсну антологију, изврсну у много чему, у мери, у чињеници да њен састављач није (хвала Богу) многописац! И да су и сви они остали који су на прави начин допринели да ова књига буде одштампана у солидном броју примерака. Упркос свему и свачему. И приликама земаљским и небеским, изнад Србије.
Небо изнад наше куће (Мишљеновац;23. окт. 2025, пред сумрак)
Нема коментара:
Постави коментар
Неумесне и вулгарне коментаре, који немају благе везе са постом - бришемо, без пардона.